lastdinosaurus

Potisla sam onu pravu sebe.Dozvolila sam da me obuzme svakodnevica,borba za preživljavanjem.Pare, pare , pare, računi...Postala sam kalkulator. Ja u glavi imam skalu na kojoj se nižu cene osnovnih stvari neophodnih za život. Sve se svodi na to koji je dan u mesecu, koliko ima do naredne plate,kako izdržati još nedelju dana dok ne legne  ista... Dosadio mi se ovakav život. Ponekad mi se čini da se ne razlikujemo mnogo od onih praistorijskih ljudi. Šta to mi , ljudi dvadesetprvog veka imamo više od praistorijskih ljudi? Sve se svodi na puku egzinstenciju. Lepo je pisao čika Marks i drugar mu Engels.Čovek koji se bori za puku egzistenciju nema vremena za duhovnu nadgradnju, tako nekako.Da li je moj život samo to - imati u kući hranu, kućnu hemiju,ne dugovati za komunalije...I mi kao treba da budemo srećni što smo pregurali još jedan mesec? A relativno sam mlada.Željna da se doteram,da putujem, da kupujem... Žao me za mene!Život prodje u isčekivanju boljih dana. Ne sedim ja i čekam čuda. Borim se ,rvem se sa krizom, ali umorila sam se, bre! Stvarno nemam više kreativnosti. Ubija me ovo životarenje. Hoću malo da živim. Poz. vas lastdinosaurus