lastdinosaurus

|Želim na početku  da se zahvalim ovim dobrim dušama koje su komentarisale moja razmišljanja. Nisam toliko stara koliko sam staromodna.Još sam nova na kompjuteru.Ne sedam često na ovu stolicu ,Mahom su deca na njoj. Zato nisam ni videla komentare. Znači mi da postoje ljudi   koji prolaze kroz slične stvari.Hvala što ste me ohrabrili.Pod pojmom "staromodna" podrazumevam romantičnu dušu koja voli olovke, sveske, pisma, knjige...Volim da sa ljudima budem uživo..Naravno , sa ljudima koji mi duhovno prijaju. Oni su blago u mom životu. Svakodnevnica je siva i ne obećava.Nekad sam se borila begom u svoje svetove. Nisam dozvolila da me  kolotečina ubije. Imala sam, imam i imaću teške periode. Ostala sam bez mnogo čega ali taj moj mali unutrašnji svet ne može niko da mi oduzme. Trepnula je moja sijalica. Živa sam .Iako sam duži period životarila ,verujem da ću naći snage i načina da se podignem  iz ovog blata. Pa nije mi prvi put.Ceo život je padanje i dizanje,zar ne?Ima želju da pomeram sopstvene granice.Ma nisam ja baš ni toliko stara, 43. ima još nade. Mišljenja sam da je čovek star onoliko koliko reši da bude star.Sa nadom da će ova moja sijalica jasno da mi osvetli dalji put, pozdravlja vas vaš Lastdinosaurus.