lastdinosaurus

Dobar radnik

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 19:59
Generalna

Zivot kao virtuelna pojava

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 19:23
Srecni vam svi praznici, dragi prijatelji! Zaprepascena sam konstatacijom da nisam nista pisala dve godine. To znaci da dve godine nisam bila ziva, jer ja jedino uz pisanje idem dalje. Bitisala sam stihijski, pustala da me vetrovi lome svako na svoju stranu vuce. Nisam znala sta hocu ni kuda idem... I tako... Praznici...Danuh malo dusom, setih se da postojim. Najgora stvar je kad covek zaboravi na sebe... Ekrem je bio skroz u pravu, neka mu je laka zemlja. Je li to taj zapad kome stremimo, da se ni po kuci ne vidjamo a kamoli sa rodjacima i prijateljima?Da, da, svi imamo te male skalamerije  preko kojih smo svi sa svima , a u stvari tako sami....Kazu mi deca da treba vise da se interesujem za moderne tehnologije, da budem u toku,da me ne pregazi vreme.. Ok. mobilni je  i moj verni pratilac, ali gde je ono opusteno nvreme kad smo se vidjale , kafarile satima, smejale se uzivo ?Sada se samo druzimo virtuelno kasko ja to volim da nazovem. Da li je i zivot postao virtuelna pojava?Ovo pisem tek da se podsetim da sam ziva,Ljubim vas

Pasa, harem i druge stvari koje cine zivot

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 22:11

Na svetu postoji jedno carstvo... Deo tog carstva pripada jednom pasi.Pasa , kao i svaki pasa ima svoj pasaluk. On je glavni, njegova rec je zakon, njegova je zadnja. Ima svoje podcinjene, ima svoj harem., ..U haremu su robinje.Cela ova pricica ne bi bila nimalo zanimljiva, stereotipna , da nije smestena u vreme sadasnje. Ovo se desava godin gospodnje 2014te, ovde i sada. Ja sam deo tog harema.Kad bacim oko na  Sulejmana  Velicanstvenog , vidim koliko su stvari ostale iste, samo koristimo druge, modernije nazive. Udobni socijalizam i njegova, donekle i postojeca pravda i zastita radnika, daleko su , daleko iza nas. Mi ,matori se secamo, mladi valljda odrasli u surovijim uslovima i ne znaju za drugo..Elem, Na muci nasoj, preko davanja otkaza beskrupulozno,  na filozofiji straha i zaplasivanja dodje on do funkcije. Lako je manipulisati gladnima i uplasenima. Ganjao nas je  kao reobove, mogao je da nam odsece glavu kako mu dune. I nemas kome da se zalis, pokusale su bivse koleginice, nije imao ko da ih cuje.Znaci, gospodar zivota i smrti. Harem, kao harem. Robinje su spremne na sve da bi sacuvale zivu glavu -citaj radno mesto. Tu su ulagivanja, spletke, ulizivanje, gluma , podmetanje. ,Zavodjenje... Teska su vremena...  Svako se bori onako kako ume... Robinje smo, nemamo pravo  na misljenje. Nase je samo da bezpogovorno slusamo pasu i da se molimno Bogu da nas ne uhvati na zub. Svaka koja je progovorila , dobila je otkaz.Ima on i svoje miljenice, u svakom gradu po neku. Njima je sve dozvoljeno, dok mu ne izadju iz volje. Pazim da se ne zamerim pasi. Pazim sta govorim sa miljenicama. Radim i cutim, ali bes raste. Ja sam glupaca koja obozava svoj posao i ne bih da zbog pase koji nas terorise , napustim da radim ono sto volim. Nije on vredan toga. Bez obzira na njegovu teoriju   zastrasivanja i ponizavanja , ja iz inata necu da dozvolim da me slomi. Jeste da se uvek destabilizujem kad ga vidim i da mi treba vreme da se sredim, posto nas on degradira svojim opaskama, resila sam da  cu ga preziveti. Videcemo ko ce izaci kao pobednik na kraju. Nicija nije gorela do zore. Ne mo ze neko ko je preko leseva- citaj otkaza, stigao do trona, ostati tu zauvek. Postoji  neka visa prevda. _-Ko se maca lati, od maca ce i umret!- Kaze stara misao.


Nasmesite se, lekovito je

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 22:48
LJudi, kako ste? Desava li se nesto kod vas? Ne racunam ono, radim, spavam, prezivljavam,...Da li je neko skoro bio ziv?U mojoj kasabi je prilicno mrtvo. Ljudi se zabili duboko u svoje jazbine, grad deluje avetinjski. Tesko je brate, ustati iz ove apatije. Bilo je daleko, daleko zivlje u vreme poplave. Ljudi su  iskazivali emocije, vecinom negativne, ali ipak emocije. Sada je nastao neki muk.Sablasna tisina. Mislim da je ovo opasnije neko kad  se iskazuje bes, ljutnja, tuga. Prosto me plasi koliko su ljudi u bedaku. Da li je depresija postala normalno stanje nacije? Negativna energija je postala nesto kao droga. Kao da nam je potrebna dnevna doza negativnosti. Bezvoljnost, bezvoljnost, bezvoljnost.Uvek kad je stanje ocajno, proradi onaj moj lekoviti inat.Neka svako  bira kako ce da zivi. Ja biram sunce. Biram osmeh, pozitivan stav, radost svakog dana. Ma sta god da se desi, ja cu  uzdignuti glavu iz inata. Imam milion razloga da budem neraspolozena, ali necu.Smejacu se brate i ziveti. To je moj izbor. Ljubim vas, lastdinosaurus

Tasa Tica i drugi ludaci

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 17:57
Iskreno, ocekivala sam bar neki komentar na ono sto sam pisala juce. Zar niko nema sta da kaze na temu sto su ubistva , samoubistva, poistala deo nase svakodnevnice? Ok. Ljubav, romantika... tralala... Pisite i volite se ljudi. Kamo srece da se samo lepe stvari desavaju oko nas. Interesuje me da li ovaj blog posecuju i oni koji bi komentarisali i ozbiljne drustvene teme ili sam ja na pogresnom mestu? Cija je politika da pisani mediji ispune strane tracerskim glupostima , dok ono sto je itno stavlja se pod tepih? Novinarcici moji, za onakve gluposti koje valjate svakodnevno ne bih vam ja ddala vise  od svog  minimalca. Pa ono moze da pise svako dete. Da li uopste postoji  nezavisno novinarstvo? Cisto sumnjam. Zasto su bitne pevaljke i njihovi silikoni, a nebitno koliko su hrabri i jaki neki obicni, anonimni ljudi? Zasto ne pricati o tome? Da li je u pitanju  ono -kolko para , toliko i muzike-? Stvarno sam zgrozena. Iskreno zalim sto  putem medija deci salju pogresne poruke o tropme sta znaci biti uspesan. Cenim sve one koji se bore humanitarnim akcijama a ne zele da se eksponiraju u javnosti ili ne daj Boze koriste to u skupljanje politickih poena.Da li sam previse naivna, pitam se sto mislim da bi i u manjim sredinama trebalo da postoje centri psiholoske podrske, sigurne kuce itd.Verujte mi da nisam paranoicna kad kazem da  su ljudi u mom gradu totalno pukli.Ima li nade? Naravno da ima. Eto, molim vas, kazite mi bar nesto na ovu temu.Izvinite na pravopisnim greskama i dalje samn uzrujana ovim sto se desilo. Ljub im vas, LASTDINOSAURUS

Ma kakvi dinosaurusi, ovim gradom setaju psihopate

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 20:59
Videli ste putem svih medija, ubio zenu  pa sebe... Cesto se to nadje u novinama, da ne kazem svakodnevno.Ja tu zenu poznajem, znam i tog idiota koji ju je iskasapio pred ocima deteta. Uzas, ocaj, neverica, ne postoje reci za opisivanje osecanja koja su me obuzela kad sam saznala. Osetila sam kako izgleda ubukvalnom smislu kad ti se digne kosa na glavi,najezis se od glave do pete.Jedna mladja zena koja je jos mnogo toga da uradi u ovom zivotu, svirepo je  ubijena. Kakve traume nose njene devojcice to samo one znaju... Ono o cemu bih htela da pisem je mentalno stanje naseg drustva. Zasto je u zemlji Srbiji i dalje sramota potraziti strucnu pomoc?Zasto  je u zemlji Srbiji ok. kad neko konzumira alkohol, droge, kad postoji na ocigled sredine zlostavljanje u porodici? Zasto niko ne reaguje? Koliko jos ubistava, samoubistava treba da se desi da bi pocelo da se promovise trazenje strucne pomoci, odlazak u bracna savetovalista? Sta da rade zlostavljane osobe u malim sredinama?Kome da se obrate?Organi reda reaguju tek kad dodje do konkretnog, znaci, kad nekog nadju mrtvog. Ne znam kao je u vecim gradovima, daj Boze da je svesnost na vecem nivou, ali u malim sredinama ne vidim bas neku podrsku zajednice. Ljudi su prepusteni sami sebi. Da li je to neka politika ovog drustva? Vazno je da su novine pune traceva o tamo nekim pevaljkama i njihovim , toboze, jako zanimljivim zivotima. Zasto u medijima nema vise edukacije? Zasto ne podsticati odlazak kod psihologa i psihijatra? Zasto ne razvijati kulturu da je to normalno kao sto je odlazak kod zubara? Koliko ce se jos zivota unistiti dok drzava ne obrati vise paznje na ovu temu?Mojim gradom setaju alkosi, narkomani, potencijalne ubice...Ljudi su pukli skroz.Nisam paranoicna , ali stvarno ne znas kad ce ko u tvojoj blizini da pukne. Mozes savim slucajno da budes kolateralna steta necijeg psihickog stanja.  Zasto u manjim mestima ne postoje bracna savetovalista, sigurne kuce?Ovde ce ljudi uraditi sve , samo nece priznati da im treba psiholosko lecenje. To je jel te sramota, a nije sramota sto  posle dodje do krvoprolica? Ej, koji smo mi seljaci! U mome gradu je drustvenoprihvatljivo biti alkos,  a  biti na psihoterapiji , to je kao da si gubav. Apelijem na istomisljenike da me podrze, ljubi vas lastdinosaurus

Ma kakvi dinosaurusi, ovim gradom setaju psihopate

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 20:59
Videli ste putem svih medija, ubio zenu  pa sebe... Cesto se to nadje u novinama, da ne kazem svakodnevno.Ja tu zenu poznajem, znam i tog idiota koji ju je iskasapio pred ocima deteta. Uzas, ocaj, neverica, ne postoje reci za opisivanje osecanja koja su me obuzela kad sam saznala. Osetila sam kako izgleda ubukvalnom smislu kad ti se digne kosa na glavi,najezis se od glave do pete.Jedna mladja zena koja je jos mnogo toga da uradi u ovom zivotu, svirepo je  ubijena. Kakve traume nose njene devojcice to samo one znaju... Ono o cemu bih htela da pisem je mentalno stanje naseg drustva. Zasto je u zemlji Srbiji i dalje sramota potraziti strucnu pomoc?Zasto  je u zemlji Srbiji ok. kad neko konzumira alkohol, droge, kad postoji na ocigled sredine zlostavljanje u porodici? Zasto niko ne reaguje? Koliko jos ubistava, samoubistava treba da se desi da bi pocelo da se promovise trazenje strucne pomoci, odlazak u bracna savetovalista? Sta da rade zlostavljane osobe u malim sredinama?Kome da se obrate?Organi reda reaguju tek kad dodje do konkretnog, znaci, kad nekog nadju mrtvog. Ne znam kao je u vecim gradovima, daj Boze da je svesnost na vecem nivou, ali u malim sredinama ne vidim bas neku podrsku zajednice. Ljudi su prepusteni sami sebi. Da li je to neka politika ovog drustva? Vazno je da su novine pune traceva o tamo nekim pevaljkama i njihovim , toboze, jako zanimljivim zivotima. Zasto u medijima nema vise edukacije? Zasto ne podsticati odlazak kod psihologa i psihijatra? Zasto ne razvijati kulturu da je to normalno kao sto je odlazak kod zubara? Koliko ce se jos zivota unistiti dok drzava ne obrati vise paznje na ovu temu?Mojim gradom setaju alkosi, narkomani, potencijalne ubice...Ljudi su pukli skroz.Nisam paranoicna , ali stvarno ne znas kad ce ko u tvojoj blizini da pukne. Mozes savim slucajno da budes kolateralna steta necijeg psihickog stanja.  Zasto u manjim mestima ne postoje bracna savetovalista, sigurne kuce?Ovde ce ljudi uraditi sve , samo nece priznati da im treba psiholosko lecenje. To je jel te sramota, a nije sramota sto  posle dodje do krvoprolica? Ej, koji smo mi seljaci! U mome gradu je drustvenoprihvatljivo biti alkos,  a  biti na psihoterapiji , to je kao da si gubav. Apelijem na istomisljenike da me podrze, ljubi vas lastdinosaurus

Ustacu, obecavam

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 21:51
Pravim se hrabra, jaka,sve je kao OK. izdrzavam... U stvari,dusa mi je prazna. Ocaj. Procitala sam negde da nam zivot stalno zadaje odredjene lekcije koje treba da savladamo. Ako ih ne naucimo, vracaju nam se ponovo i ponovo,sve  dok ne resimo da se suocimo sa njima. Treba biti hrabar i pogledati istini u oci.Treba stati ,uzdahnuti duboko i priznati da gresimo. Istina je bolna. Istina leci. Sve dok zavaravamo sebe vrtimo se u istom krugu i price nam se ponavljaju. Samo surovo suocavanje sa svojom nesavrsenoscu i gresnoscu moze pomoci da  se krene dalje. Nekada ne umem da razgrnem  zavese, osecam da  mi nesto tu nije ok. ali ne znam sta.Onda se desi situacija koja me cukne i otvori oci. Ljudi, gresna sam. Moji roditelji su nesvesno sjebali mene, ja sam svoje rodjeno dete. Zivot bih dala da mogu  da vratim vreme unazad, da budem mudra, zrela, da uradim stvari kako treba... Zivot bih dala da mogu i sad , samo da on bude dobro.Delom genetika, delom  nezdravi porodicni odnosi. Sin mi je shizofrenicar. Bole me njegove tuge. Pokusavala sam ,pokusavam i dalje na stotinu nacina da ga izvucem . Necu odustati, ali malo  i gubim snagu. Moracu izgleda da menjam pravac. Moram da razmislim. Ako neko ima slicne probleme ili misljenje o tome , neka mi se javi. Treba mi malo podrske. Ustacu ponovo i pomeriti planine, samo da opet skupim snage...

Ustacu, obecavam

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 21:51
Pravim se hrabra, jaka,sve je kao OK. izdrzavam... U stvari,dusa mi je prazna. Ocaj. Procitala sam negde da nam zivot stalno zadaje odredjene lekcije koje treba da savladamo. Ako ih ne naucimo, vracaju nam se ponovo i ponovo,sve  dok ne resimo da se suocimo sa njima. Treba biti hrabar i pogledati istini u oci.Treba stati ,uzdahnuti duboko i priznati da gresimo. Istina je bolna. Istina leci. Sve dok zavaravamo sebe vrtimo se u istom krugu i price nam se ponavljaju. Samo surovo suocavanje sa svojom nesavrsenoscu i gresnoscu moze pomoci da  se krene dalje. Nekada ne umem da razgrnem  zavese, osecam da  mi nesto tu nije ok. ali ne znam sta.Onda se desi situacija koja me cukne i otvori oci. Ljudi, gresna sam. Moji roditelji su nesvesno sjebali mene, ja sam svoje rodjeno dete. Zivot bih dala da mogu  da vratim vreme unazad, da budem mudra, zrela, da uradim stvari kako treba... Zivot bih dala da mogu i sad , samo da on bude dobro.Delom genetika, delom  nezdravi porodicni odnosi. Sin mi je shizofrenicar. Bole me njegove tuge. Pokusavala sam ,pokusavam i dalje na stotinu nacina da ga izvucem . Necu odustati, ali malo  i gubim snagu. Moracu izgleda da menjam pravac. Moram da razmislim. Ako neko ima slicne probleme ili misljenje o tome , neka mi se javi. Treba mi malo podrske. Ustacu ponovo i pomeriti planine, samo da opet skupim snage...

Ludi Rade i drugi ludaci

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 22:04
Danas sam imala razgovor sa osobom koju u nasoj kasabi zovu -Ludi Rade-.Covek je bolestan, mentalno i fizicki...Prica se da je doziveo neki gadan stres u detinjstvu, kao pred njegovim ocima otac mu ubio majku...Od toga je puk o... Ko zna/ Mozda je tako bilo a mozda je to samo prica. Pricao mi je koji je dan, mesec, godina...Posle decembra dolazi januar, postoje cetri godisnja doba...Delovao je naivno kao dete od pet ,sest godina...On je Ludi Rade, da li je? Da li je nakaza on koji izgleda kako izgleda ili su vece nakaze oni koji se vode kao normalni?Meni deluju  bolesniji oni koji sede u finim foteljama i igraju se nasim zivotima, oni koji imaju moc.Najvece nakaze su mi lekari koji nece da pogledaju dete, odraslog ako im se ne tutne par stotina evrica u dzep.Za mene su oni   mentalni bolesnici kojih se stvarno treba bojati.Moralne nakaze bez savesti.Zvanicno ludi su  cesto naivni, nevini,  operisani od  talenta da cine zlo. Cesto su to velika, dobrocudna, vecita deca.Njih treba  postovati , lepi su bas zato sto su drugaciji...U poslednje vreme mi vise prija razgovor sa   zvanicnim ludacima nego sa onima koji su kvaziugledni gradjani. Muka mi je od njih.Pozdrav petoj koloni i ostalima, lastdinosaurus

Zivot je dobar film

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 21:24

 

Kazu da su srednje, najbolje godine. Dok sam bila klinka meni su i oni sa 20. izgledali odraslo. Kasnije sam menjala kriterijume , pa sam pomerila granicu na one pre i one posle 35. Sada imam 45. i ne osecam se  starom. Pre bih rekla zrelom, stabilnom, odraslom.Uspela sam da pobedim komplekse, izborila se za svoje mesto pod suncem, stekla samopouzdanje i ljubav prema sebi koju u mladjim godinama nisam imala.Svako ima neku svoju pricu. Prodjemo kroz neke teske borbe da bi dosli do sebe. Obicno su oni najrodjeniji ,oni sa kojima  vodimo najvece bitke.To je valjda odrastanje. Mora da se prodje  taj put. Sada sam stvarno zadovoljna. Stvari zbog kojih sam se kidala godinama sada me ne tangiraju.Nisam promenila svet, promenila sam samo sebe. Resila sam  sta ce biti bitno  ili nebitno u ovom mom dragocenom zivotu. Prestala  sam da  ispravljam -krivu Drinu-.Bice ona kriva i posle mene.Znam da su mnoge stvari jednostavno morale da se dese. Takav je bio valjda polozaj zvezda na nebu, sudbina.Nisam umela drugacije.Kad bacim pogled unazad, ceo zivot mi dodje kao  jedan veliki put uz planinu Mudrosti.Nesto  sto u trenutku desavanja izgleda kao kosmar, ispostavi se da je imalo svrhu i da je bas trebalo da se dogodi da bi smo krenuli dalje. Ponekad  gledam zivot kao video igricu, prelazimo sa nivoa na nivo. Nekad vidim zivot kao seriju ili roman.Bez obzira sta se desava, postoji uvek  sledeca epizoda ili stranica.Nisam nista povlascenija od bilo koga.Imala sam  teske, teske trenutke, nikom ih ne bih pozelela. Jedina stvar zbog koje nisam poludela  je to sto nisam htela  da se predam. Iz inata sam htela da ostanem normalna.Hvala ti Boze na urodjenom srpskom inatu. Volim, volim, volim zivot.Kakav god da je dan , sta god da mi se desi, vazno je  kakav cu stav ja zauzeti prema tome. U sustuni, volim da budem pozitivna i ono cuveno- kad dobijes limun, napravi od njega limunadu-.Sada imam hrabrosti da se blesavim kako god hocu. Zivim u kasabi, malogradjanstini, ali ako pozelim da uradim nesto neuobicajedno, umem da stojim iza toga, umem da se nosim sa tim. Toliko od mene za  veceras, odoh u novi dan,nove avanture.Ljubi vas, last dinosaurus


Shiza je samo kriza,poljubac

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 23:08
Htela bih da ovim putem pozdravim jednu Hrvaticu, koja boluje od shizofrenije. Nikako ne umem da udjem   u bloghr. i da joj prenesem svoje  simpatije. Ako neko iz susedstva ovo procita i nadje nacina , neka joj prenese. Njeni tekstovi su isli pod naslovom /Shiza je samo kriza/. Ja sam malo starija i ne snalazim se bas najbolje na compu. Zelela bih da zna da je jako postujem i da joj se divim. Velika je u prihvatanju same sebe i odnosu prema svojoj bolesti. Sh . je bolest kao i svaka druga. Ako je neko bolestan , ne treba ga odbacivati. Nekad su mnogo bolesniji oni koji se vode kao zvanicno zdravi. Zelela bih da uspostavim kontakt i da se druzim sa  autorkom/Shiza je samo kriza/.Od sveg srca se nadam da  je dobro.Draga prijateljice, nadam se da ces mi se nekako javiti. Uzgred , od kad znam za sebe sh. je bila oko mene. Ja sam znala da je moja porodica nekako drugacija, ali nisam dugi niz godina znala da to ima ime- Shizofrenia. Sh. mi dodje kao dobra drugarica, tu je pored mene citavog zivota. Ako neko procita ovo , molim vas , pomozite mi da prenesem pozdrave postovanoj iz Hr. Zelim joj svako dobro, vas lastdinosaurus

Shiza je samo kriza,poljubac

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 23:08
Htela bih da ovim putem pozdravim jednu Hrvaticu, koja boluje od shizofrenije. Nikako ne umem da udjem   u bloghr. i da joj prenesem svoje  simpatije. Ako neko iz susedstva ovo procita i nadje nacina , neka joj prenese. Njeni tekstovi su isli pod naslovom /Shiza je samo kriza/. Ja sam malo starija i ne snalazim se bas najbolje na compu. Zelela bih da zna da je jako postujem i da joj se divim. Velika je u prihvatanju same sebe i odnosu prema svojoj bolesti. Sh . je bolest kao i svaka druga. Ako je neko bolestan , ne treba ga odbacivati. Nekad su mnogo bolesniji oni koji se vode kao zvanicno zdravi. Zelela bih da uspostavim kontakt i da se druzim sa  autorkom/Shiza je samo kriza/.Od sveg srca se nadam da  je dobro.Draga prijateljice, nadam se da ces mi se nekako javiti. Uzgred , od kad znam za sebe sh. je bila oko mene. Ja sam znala da je moja porodica nekako drugacija, ali nisam dugi niz godina znala da to ima ime- Shizofrenia. Sh. mi dodje kao dobra drugarica, tu je pored mene citavog zivota. Ako neko procita ovo , molim vas , pomozite mi da prenesem pozdrave postovanoj iz Hr. Zelim joj svako dobro, vas lastdinosaurus

Shiza je samo kriza,poljubac

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 23:08
Htela bih da ovim putem pozdravim jednu Hrvaticu, koja boluje od shizofrenije. Nikako ne umem da udjem   u bloghr. i da joj prenesem svoje  simpatije. Ako neko iz susedstva ovo procita i nadje nacina , neka joj prenese. Njeni tekstovi su isli pod naslovom /Shiza je samo kriza/. Ja sam malo starija i ne snalazim se bas najbolje na compu. Zelela bih da zna da je jako postujem i da joj se divim. Velika je u prihvatanju same sebe i odnosu prema svojoj bolesti. Sh . je bolest kao i svaka druga. Ako je neko bolestan , ne treba ga odbacivati. Nekad su mnogo bolesniji oni koji se vode kao zvanicno zdravi. Zelela bih da uspostavim kontakt i da se druzim sa  autorkom/Shiza je samo kriza/.Od sveg srca se nadam da  je dobro.Draga prijateljice, nadam se da ces mi se nekako javiti. Uzgred , od kad znam za sebe sh. je bila oko mene. Ja sam znala da je moja porodica nekako drugacija, ali nisam dugi niz godina znala da to ima ime- Shizofrenia. Sh. mi dodje kao dobra drugarica, tu je pored mene citavog zivota. Ako neko procita ovo , molim vas , pomozite mi da prenesem pozdrave postovanoj iz Hr. Zelim joj svako dobro, vas lastdinosaurus

Radnik je jevtina roba

Generalna — Autor lastdinosaurus @ 21:28
Želim da uključim tišinu. Dani se nižu ,brza dešavanja, brze reakcije na ista, turbulencija dostiže sve veće razmere...Ne čujem sebe. Lekovi pomažu da se izdrži stres ali da li je to rešenje? Lako je otići kod  teta doktorke, ona prepiše "pilule za lilule",  hemija pomaže da se preživi, ali ... Ne čujem sebe. Treba mi tišina. Ovim pisanjem pokušavam da se osamim.Poslednje dve godine na poslu su bile  pravo ratno poprište. Surova borba da se izdrži psihička tortura i prilagodi  za 360 stepeni novom načinu rada.Mnogi radnici su nastradali u toj tranziciji(čitaj, dobili otkaze), ja sam od onih koji su preživeli.Za sada...Pošto mnogo volim svoj posao i u suštini sam prilagodljiva, uspela sam da izdržim. Proradio je onaj čuveni srpski inat. "E,pa, nećete me ubiti iz inata!" Onog dana kad su nam doneli odluku o zabrani zlostavljanja na radu tad je sve i počelo. Onda kad su nam zabranili pušenje, slušanje muzike(koja inače , u mom slučaju pomaže da ostvarujem bolje rezultate), počelo je dobro organizovana psihička tortura. Ne smem da se sećam. Ostaju ožiljci na duši . Pitam se da li stvarno vredi dati toliko  sebe zato što stvarno voliš svoj posao. Plata je kategorija kratkog daha, mogla bih da je zaradim i na nekom drugom mestu.Poenta je u tome što ja ovo volim,a došli neki novi ljudi  za koje smo samo broj, roba. "Radnik je roba, jer prodaje svoju radnu snagu..."kaže čika Marks. E, sad budi umetnik, pa  nadji način da ipak, pored svega uživaš u poslu koji voliš. Na kraju krajeva ,čovek uvek ima izbor. Ja sam odlučila da izdržim , do daljneg. Moram tako, povremeno da nadjem vremena za sebe, da se ispraznim. Mene pisanje leči. Dakle, ne dam se. Zašto bih dozvolila da me slome?Verujem o ono da se svakome vrati onako kako čini. Voli vas lastdinosaurus
1 2 3  Sledeći»

Powered by blog.rs