lastdinosaurus

I tako... Odlazi cirkus iz naseg malog grada... Slusali smo razne jezike, morali da razumemo one koji medjusobno komuniciraju na francuskom, nemackom, italijanskom a maternji  im srpski i govore ga jako lose.Jos par dana i ostajemo samo mi, mi koji smo ostali. Preko leta tek vidis koliko je puno ljudi nekada zivelo ovde. Ostaju prazne ulice, prazni kafici, lokali... Njima je verovatno lepo kad dodju, sve vrca od zivota, sva kulturna dogadjanja su tada. Onda decica koja su tamo rodjena i  koja   sa roditeljima komuniciraju tim nekim drugim jezikom sticu lazan utisak kako je ovde jako lepo ziveti.Nemaju blage veze kolika je vrednost naseg novca, ne znaju ni da ga prebroje.Verovatno cuju u prolazu da je ovde prosecna plata 200 evra, ali verujem da im to deluje   kao naucna fantastika.Ko bre, moze da zivi sa 200 evra? Pa toliko kostaju bolje patike, zar ne?Odlaze oni, ostajemo mi. Mi koji smo odlucili da zivimo ovde. Nisam ni zavidna, niti kukam. Sve je to stvar izbora. Samo mi nekako dodje zao sto grad  ostaje pust.  Zao mi je praznih ulica  i lepih, praznih kuca. Zao mi je  sto sve nekako zamre do sledeceg leta. Zao mi je sto su se svi rasuli tamo negde i  i sto ih vidjamo samo preko leta. Svako ima svoj zivot i iskusenja kroz koja prolazi. Svako ima svoju srecu ili tugu, to nema veze sa novcem. Mene obuzme samo seta. Ne volim  dane kad je grad jezivo pust, kada vise ima pasa lutalica na ulici nego ljudi. Samo toliko. Nisam ni za ni  protiv, ne zelim nikome da sudim . Svako ima svoj izbor, samo sam setna.