lastdinosaurus

Uradila sam uglavnom sve što se od mene očekuje za ovaj dan. Mama, zapošljena žena, domaćica,supruga, unuka, dobavljač i spremač hrane, čistačica,pralja, koordinator medjuljudskih odnosa u našoj mini državici, ekonom , političar, psiholog... Da li sam nabrojala sve što čini jedan običan dan?Ah, da, ma nisam. Treba  ovom spisku da dodam i da  se od mene traži da budem i madjioničar, da ni od čega spremim pristojan ručak, da budem dovoljno maštovita  i da u nenormalnim uslovima stvorim  normalan život. Sad , ovo moje piskaranje može da deluje i kao da hoću sebe da prikažem kao neku svetu mučenicu. ..Ne ja kad vidim da sam preterala , volim da se šalim na svoj  račun ,pa  samu sebe ismevam imenom Sveta mučenica Sladja".  Naravno  da nisam pisala prethodno da bih istakla svoju požrtvovanost , nego više da saopštim svima vama da sam ja jedna velika budala, izgleda. "A život leti , leti, ..."kaže moj drugar Loša. Preživljavanje, nada, vera u bolje dane, muka, žongliranje, madjioničarstvo....Tup, tup, nisam baš mlada! Prolazi život...Ne bih želela da se probudim jednog jutra i da shvatim da je to to,ja sam starica pored koje je prošao život. Prvih dvadeset godina sam provela kao dete velike Jugoslavije koje je duboko verovalo onome čemu su ga učili u školi. Kad sam dobila svoju decu, sve ono u šta sam verovala počelo je da se ruši. Ubili su mi zemlju, ubili u pojam , ništa više nije bilo isto i nisam znala koji je pravi put niti u šta treba verovati. Došlo je do rascepa moje velike zemlje, a čini mi se i do rascepa moje ličnosti. Nisam znala čemu da učim decu jer je moj sistem vrednosti pregazilo vreme.Kako , tako, pokušavam da se uklopim,nadjem i... preživim. Samo mi je žao što ovo preživimnije isto što i živim."Kako se to uspeva danas? "pitam se svakodnevno. Kako da budem u ovom filmu, ovde i sada? Kako da malo živim a ne samo dapreživljavam? U mom mentalnom sklopu sigurno postoji greška. Probam da se nekako korigujem ,ali mi  baš i ne ide.Sve više  dolazim do zaključka da ja i ne mogu da se promenim. Ostariću i umreću ovako naivna, nesnalažljiva. Dižem ruke,predajem se. Pregazilo me vreme. Ili  ja možda u dubini svoje duše i ne želim da pripadam ovom vremenu i njegovim pravilima. Hoću da ostanem naivna, večita devojčica koja više voli svoj izumrli svet nego ovo novo doba. Zato se valjda i potpisujem kao lastdinosaurus