lastdinosaurus

Uradila sam uglavnom sve što se od mene očekuje za ovaj dan. Mama, zapošljena žena, domaćica,supruga, unuka, dobavljač i spremač hrane, čistačica,pralja, koordinator medjuljudskih odnosa u našoj mini državici, ekonom , političar, psiholog... Da li sam nabrojala sve što čini jedan običan dan?Ah, da, ma nisam. Treba  ovom spisku da dodam i da  se od mene traži da budem i madjioničar, da ni od čega spremim pristojan ručak, da budem dovoljno maštovita  i da u nenormalnim uslovima stvorim  normalan život. Sad , ovo moje piskaranje može da deluje i kao da hoću sebe da prikažem kao neku svetu mučenicu. ..Ne ja kad vidim da sam preterala , volim da se šalim na svoj  račun ,pa  samu sebe ismevam imenom Sveta mučenica Sladja".  Naravno  da nisam pisala prethodno da bih istakla svoju požrtvovanost , nego više da saopštim svima vama da sam ja jedna velika budala, izgleda. "A život leti , leti, ..."kaže moj drugar Loša. Preživljavanje, nada, vera u bolje dane, muka, žongliranje, madjioničarstvo....Tup, tup, nisam baš mlada! Prolazi život...Ne bih želela da se probudim jednog jutra i da shvatim da je to to,ja sam starica pored koje je prošao život. Prvih dvadeset godina sam provela kao dete velike Jugoslavije koje je duboko verovalo onome čemu su ga učili u školi. Kad sam dobila svoju decu, sve ono u šta sam verovala počelo je da se ruši. Ubili su mi zemlju, ubili u pojam , ništa više nije bilo isto i nisam znala koji je pravi put niti u šta treba verovati. Došlo je do rascepa moje velike zemlje, a čini mi se i do rascepa moje ličnosti. Nisam znala čemu da učim decu jer je moj sistem vrednosti pregazilo vreme.Kako , tako, pokušavam da se uklopim,nadjem i... preživim. Samo mi je žao što ovo preživimnije isto što i živim."Kako se to uspeva danas? "pitam se svakodnevno. Kako da budem u ovom filmu, ovde i sada? Kako da malo živim a ne samo dapreživljavam? U mom mentalnom sklopu sigurno postoji greška. Probam da se nekako korigujem ,ali mi  baš i ne ide.Sve više  dolazim do zaključka da ja i ne mogu da se promenim. Ostariću i umreću ovako naivna, nesnalažljiva. Dižem ruke,predajem se. Pregazilo me vreme. Ili  ja možda u dubini svoje duše i ne želim da pripadam ovom vremenu i njegovim pravilima. Hoću da ostanem naivna, večita devojčica koja više voli svoj izumrli svet nego ovo novo doba. Zato se valjda i potpisujem kao lastdinosaurus

Duvam, duvam, ko zna šta? Kriza je postala neizdržljiva. Ovo je prešlo sve granice, ja  sa preko dvadeset godina staža u pušenju cigareta prelazim  na zavijanje duzvana. Pa , ajd i ja da budem u nečemu u trendu. Kaže  koleginica ona i muž prešli na duvan. Brat šalje brzom poštom. Tri puta jevtinije od onoga što ja imuž potrošimo za mesec dana.E, pa eto načina da se ne odreknem svog jedinog poroka!Naručimo mi prošlog meseca, pošalje Brat brzom poštom. Muž se ispraksovao u pravljenju cigareta. Uživam ja u kolutovima "pravog "duvana.Još više kad preračunam cenu jedne cigarete. Nudim drugaricama, delim sirotinji, eh ovako se već može! Račun dnevnih potrebština za dve kutije cigareta manji, ala ćemo da uštedimo,Bog da nas vidi! Progurasmo jedan mesec. Dodje plata, hajd da naručimo opet kod Brata.Stiže roba, ja srećna, uštedećemo oko 70 evra! E, sada nastaje prava  priča: poslao Brat, platismo mi, ali ... Šta li je poslao to samo on zna.E;sirotinjo i Bogu si teška! Hoću da pušim za dž. e pa, eto mi...Jevtino meso,posna čorba. Ko zna šta je Brat spakovao u onoj vrećici, ne oseća se duvan . Kad zapalim ovu zavijenu, imam osećaj kao da sam bila u prostoriji punoj prašine. Osećaš prašinu u grlu.I šta sad da radim? Em, smo keširali "duvan", em smo dobili ... neću ni da zamišljam šta je mogao da nam spakuje."Kako god da se okreneš d... ti je odpozadi...",kaže moja prijateljica. Nije meni sudjeno da uštedim. Sad sam utrilemi:da li da pušim ovo"koznašta", da li da se vratim normalnim cigaretama ili da mi ovo bude dobar razlog da prestanem sa pušenjem?Znam šta je pametno,samo ne znam imam li karakter za to.