Iskreno, ocekivala sam bar neki komentar na ono sto sam pisala juce. Zar niko nema sta da kaze na temu sto su ubistva , samoubistva, poistala deo nase svakodnevnice? Ok. Ljubav, romantika... tralala... Pisite i volite se ljudi. Kamo srece da se samo lepe stvari desavaju oko nas. Interesuje me da li ovaj blog posecuju i oni koji bi komentarisali i ozbiljne drustvene teme ili sam ja na pogresnom mestu? Cija je politika da pisani mediji ispune strane tracerskim glupostima , dok ono sto je itno stavlja se pod tepih? Novinarcici moji, za onakve gluposti koje valjate svakodnevno ne bih vam ja ddala vise od svog minimalca. Pa ono moze da pise svako dete. Da li uopste postoji nezavisno novinarstvo? Cisto sumnjam. Zasto su bitne pevaljke i njihovi silikoni, a nebitno koliko su hrabri i jaki neki obicni, anonimni ljudi? Zasto ne pricati o tome? Da li je u pitanju ono -kolko para , toliko i muzike-? Stvarno sam zgrozena. Iskreno zalim sto putem medija deci salju pogresne poruke o tropme sta znaci biti uspesan. Cenim sve one koji se bore humanitarnim akcijama a ne zele da se eksponiraju u javnosti ili ne daj Boze koriste to u skupljanje politickih poena.Da li sam previse naivna, pitam se sto mislim da bi i u manjim sredinama trebalo da postoje centri psiholoske podrske, sigurne kuce itd.Verujte mi da nisam paranoicna kad kazem da su ljudi u mom gradu totalno pukli.Ima li nade? Naravno da ima. Eto, molim vas, kazite mi bar nesto na ovu temu.Izvinite na pravopisnim greskama i dalje samn uzrujana ovim sto se desilo. Ljub im vas, LASTDINOSAURUS
Videli ste putem svih medija, ubio zenu pa sebe... Cesto se to nadje u novinama, da ne kazem svakodnevno.Ja tu zenu poznajem, znam i tog idiota koji ju je iskasapio pred ocima deteta. Uzas, ocaj, neverica, ne postoje reci za opisivanje osecanja koja su me obuzela kad sam saznala. Osetila sam kako izgleda ubukvalnom smislu kad ti se digne kosa na glavi,najezis se od glave do pete.Jedna mladja zena koja je jos mnogo toga da uradi u ovom zivotu, svirepo je ubijena. Kakve traume nose njene devojcice to samo one znaju... Ono o cemu bih htela da pisem je mentalno stanje naseg drustva. Zasto je u zemlji Srbiji i dalje sramota potraziti strucnu pomoc?Zasto je u zemlji Srbiji ok. kad neko konzumira alkohol, droge, kad postoji na ocigled sredine zlostavljanje u porodici? Zasto niko ne reaguje? Koliko jos ubistava, samoubistava treba da se desi da bi pocelo da se promovise trazenje strucne pomoci, odlazak u bracna savetovalista? Sta da rade zlostavljane osobe u malim sredinama?Kome da se obrate?Organi reda reaguju tek kad dodje do konkretnog, znaci, kad nekog nadju mrtvog. Ne znam kao je u vecim gradovima, daj Boze da je svesnost na vecem nivou, ali u malim sredinama ne vidim bas neku podrsku zajednice. Ljudi su prepusteni sami sebi. Da li je to neka politika ovog drustva? Vazno je da su novine pune traceva o tamo nekim pevaljkama i njihovim , toboze, jako zanimljivim zivotima. Zasto u medijima nema vise edukacije? Zasto ne podsticati odlazak kod psihologa i psihijatra? Zasto ne razvijati kulturu da je to normalno kao sto je odlazak kod zubara? Koliko ce se jos zivota unistiti dok drzava ne obrati vise paznje na ovu temu?Mojim gradom setaju alkosi, narkomani, potencijalne ubice...Ljudi su pukli skroz.Nisam paranoicna , ali stvarno ne znas kad ce ko u tvojoj blizini da pukne. Mozes savim slucajno da budes kolateralna steta necijeg psihickog stanja. Zasto u manjim mestima ne postoje bracna savetovalista, sigurne kuce?Ovde ce ljudi uraditi sve , samo nece priznati da im treba psiholosko lecenje. To je jel te sramota, a nije sramota sto posle dodje do krvoprolica? Ej, koji smo mi seljaci! U mome gradu je drustvenoprihvatljivo biti alkos, a biti na psihoterapiji , to je kao da si gubav. Apelijem na istomisljenike da me podrze, ljubi vas lastdinosaurus
Videli ste putem svih medija, ubio zenu pa sebe... Cesto se to nadje u novinama, da ne kazem svakodnevno.Ja tu zenu poznajem, znam i tog idiota koji ju je iskasapio pred ocima deteta. Uzas, ocaj, neverica, ne postoje reci za opisivanje osecanja koja su me obuzela kad sam saznala. Osetila sam kako izgleda ubukvalnom smislu kad ti se digne kosa na glavi,najezis se od glave do pete.Jedna mladja zena koja je jos mnogo toga da uradi u ovom zivotu, svirepo je ubijena. Kakve traume nose njene devojcice to samo one znaju... Ono o cemu bih htela da pisem je mentalno stanje naseg drustva. Zasto je u zemlji Srbiji i dalje sramota potraziti strucnu pomoc?Zasto je u zemlji Srbiji ok. kad neko konzumira alkohol, droge, kad postoji na ocigled sredine zlostavljanje u porodici? Zasto niko ne reaguje? Koliko jos ubistava, samoubistava treba da se desi da bi pocelo da se promovise trazenje strucne pomoci, odlazak u bracna savetovalista? Sta da rade zlostavljane osobe u malim sredinama?Kome da se obrate?Organi reda reaguju tek kad dodje do konkretnog, znaci, kad nekog nadju mrtvog. Ne znam kao je u vecim gradovima, daj Boze da je svesnost na vecem nivou, ali u malim sredinama ne vidim bas neku podrsku zajednice. Ljudi su prepusteni sami sebi. Da li je to neka politika ovog drustva? Vazno je da su novine pune traceva o tamo nekim pevaljkama i njihovim , toboze, jako zanimljivim zivotima. Zasto u medijima nema vise edukacije? Zasto ne podsticati odlazak kod psihologa i psihijatra? Zasto ne razvijati kulturu da je to normalno kao sto je odlazak kod zubara? Koliko ce se jos zivota unistiti dok drzava ne obrati vise paznje na ovu temu?Mojim gradom setaju alkosi, narkomani, potencijalne ubice...Ljudi su pukli skroz.Nisam paranoicna , ali stvarno ne znas kad ce ko u tvojoj blizini da pukne. Mozes savim slucajno da budes kolateralna steta necijeg psihickog stanja. Zasto u manjim mestima ne postoje bracna savetovalista, sigurne kuce?Ovde ce ljudi uraditi sve , samo nece priznati da im treba psiholosko lecenje. To je jel te sramota, a nije sramota sto posle dodje do krvoprolica? Ej, koji smo mi seljaci! U mome gradu je drustvenoprihvatljivo biti alkos, a biti na psihoterapiji , to je kao da si gubav. Apelijem na istomisljenike da me podrze, ljubi vas lastdinosaurus
Pravim se hrabra, jaka,sve je kao OK. izdrzavam... U stvari,dusa mi je prazna. Ocaj. Procitala sam negde da nam zivot stalno zadaje odredjene lekcije koje treba da savladamo. Ako ih ne naucimo, vracaju nam se ponovo i ponovo,sve dok ne resimo da se suocimo sa njima. Treba biti hrabar i pogledati istini u oci.Treba stati ,uzdahnuti duboko i priznati da gresimo. Istina je bolna. Istina leci. Sve dok zavaravamo sebe vrtimo se u istom krugu i price nam se ponavljaju. Samo surovo suocavanje sa svojom nesavrsenoscu i gresnoscu moze pomoci da se krene dalje. Nekada ne umem da razgrnem zavese, osecam da mi nesto tu nije ok. ali ne znam sta.Onda se desi situacija koja me cukne i otvori oci. Ljudi, gresna sam. Moji roditelji su nesvesno sjebali mene, ja sam svoje rodjeno dete. Zivot bih dala da mogu da vratim vreme unazad, da budem mudra, zrela, da uradim stvari kako treba... Zivot bih dala da mogu i sad , samo da on bude dobro.Delom genetika, delom nezdravi porodicni odnosi. Sin mi je shizofrenicar. Bole me njegove tuge. Pokusavala sam ,pokusavam i dalje na stotinu nacina da ga izvucem . Necu odustati, ali malo i gubim snagu. Moracu izgleda da menjam pravac. Moram da razmislim. Ako neko ima slicne probleme ili misljenje o tome , neka mi se javi. Treba mi malo podrske. Ustacu ponovo i pomeriti planine, samo da opet skupim snage...
Pravim se hrabra, jaka,sve je kao OK. izdrzavam... U stvari,dusa mi je prazna. Ocaj. Procitala sam negde da nam zivot stalno zadaje odredjene lekcije koje treba da savladamo. Ako ih ne naucimo, vracaju nam se ponovo i ponovo,sve dok ne resimo da se suocimo sa njima. Treba biti hrabar i pogledati istini u oci.Treba stati ,uzdahnuti duboko i priznati da gresimo. Istina je bolna. Istina leci. Sve dok zavaravamo sebe vrtimo se u istom krugu i price nam se ponavljaju. Samo surovo suocavanje sa svojom nesavrsenoscu i gresnoscu moze pomoci da se krene dalje. Nekada ne umem da razgrnem zavese, osecam da mi nesto tu nije ok. ali ne znam sta.Onda se desi situacija koja me cukne i otvori oci. Ljudi, gresna sam. Moji roditelji su nesvesno sjebali mene, ja sam svoje rodjeno dete. Zivot bih dala da mogu da vratim vreme unazad, da budem mudra, zrela, da uradim stvari kako treba... Zivot bih dala da mogu i sad , samo da on bude dobro.Delom genetika, delom nezdravi porodicni odnosi. Sin mi je shizofrenicar. Bole me njegove tuge. Pokusavala sam ,pokusavam i dalje na stotinu nacina da ga izvucem . Necu odustati, ali malo i gubim snagu. Moracu izgleda da menjam pravac. Moram da razmislim. Ako neko ima slicne probleme ili misljenje o tome , neka mi se javi. Treba mi malo podrske. Ustacu ponovo i pomeriti planine, samo da opet skupim snage...