lastdinosaurus

"...Umoran sam od života..." kaže pesma. Ne znam više ni samo tačno od čega sam sve umorna. Veliki zahtevi na poslu, sizifovska borba da se  izgura ovaj veliki kamen zvani život. U stvari, loše sam se izrazila. Pokušavam mnogo godina da se popnem gore, nekako mi ne ide. Na kraju,  ne mogu da se načudim koliko godina imam i gde ode ovaj život. Pitam se koji je smisao ovolikih muka.Kao sve što nam se dešava služi da steknemo neku  mudrost, kao sve su to lekcije života. Ok,.slažem se, samo sam malo umorna od to šibanja .Jaki vetrovi me guraju, ja bih malo da osetim povetarac. Živote, zar nisam dovoljno bila savestan djak.?Zašto sam morala da proguram toliku golgotu?Da li sam posle svih onih stresova, uvrnutih situacija, postala mnogo pametna?Nekome je život majka, nekom maćeha. OK. to je što je, valjda sve ima neki  veći smisao od našeg poimanja, ali brate, malo bih da budem na pauzi od briga i problema. Posle svega do sad preživljenog moja deca dobijaju umornu, umornu , pomalo izlapelu majku. Želim  sve da zaboravim, kao da je to bio neki tudji život.Hajde kao čitala sam knjigu, to se dogadjalo nekoj drugoj devojčici.OK. ubedim sebe da se ne vraćam u prošlost, ali sam nekako istrošena.Kava li ću biti posle deset, dvadeset godina? Može li se izlečiti   ova premorenost? Hoću li ustati jednog dana i osetiti se kao nova?Moram hitno da pronadjem lek. U suštini sam  optimista. Šta god da je bilo, to je moj život, jedan jedini. Ja ipak volim sebe i obećavam  da ću imati dane pune sunca  i osmeha.Deco,ustaće vaša mama,ponovo. Koji je smisao svega ako posle svih ratova izlapim? Neću, iz inata!To bi bilo tragikomično.Vaš umorni lastdinosaurus