lastdinosaurus

Kakvo vreme ,takvo i raspoloženje. Moram malo da se ispraznim. Opet sam dozvolila da me povrede"aveti koje volim".  Uzdignem se, budem jaka, mislim, prebolela sam. Onda  mi oni serviraju sebe i ja ponovo padnem. Da li je tako i drugima?Kako ono kaže Tolstoj:"Sve srećne porodice liče jedna na drugu, a nesrećne su nesrećne svaka na svoj način."Tako nekako.Ubija me veličina problema koji imamo. Znam da nisam odgovorna da sve rešim . Znam da su mi moja deca , moje zdravlje, moj posao i funkcionalnost na prvom mestu, ali ne mogu. Ne mogu da okrenem glavu i da ne vidim kako  ubijaju jedni druge. Poludim od njih i patim. Najgore mi je danas bilo što  nisam uspela privatno da stavim u zagrade i budem funkcionalna na poslu. Njima nisam pomogla a sebe sam sjebala. Uplašila sam se da mi to ne predje u naviku. Ranjiva sam, krivo mi je što ne mogu da budem sebična, proračunata kučka. Znate, kada se rodite u bolesnoj porodici, najzdravije je da budete što dalje od njih. Mislim na psihički bolesnu porodicu. Uzdigla sam se mnogo iz blata iz kog sam potekla. Ipak, kad  sam  s njima, stalno me vuku na dole. O Bože, znam da ne treba da spasavam svet, a opet , ne mogu da ostanem ravnodušna. Boli me koliko su nezdravi,kakvi su to suludi razgovori, razmišljanja , delanja. Treba im psihološka pomoć i lečenje, a oni to odbijaju. Čašica je lek za sve. O Bože, ko izmisli taj alkohol. Svesna sam da ljudi starije dobi teško mogu da se menjaju. Srce kaže da ne mogu biti po strani.,razum da se time samouništavam. Nesvesno su me sjebali za ceo život. Ok. opraštam. Nisu svesni  svojih dela. Sad  sam samo htela da se malo izjadam pa ću opet ustati i naći ravnotežu. Obećavam. Nije mi prvi put da se dižem iz blata. Voli vas lastdinosaurus