lastdinosaurus

Ja umem da pišem samo kada me nešto pogodi. Čudno je kako smo obuzeti negativnom energijom spolja i iznutra. Sav taj stres u poslednjih 25 godina nas je promenio definitivno. Šta bi bilo kad bi bilo,pitam se ja. Zamislite da smo imali miran , normalan život generacijo moja. Zamislite da nismo prolazili kroz sve one horore koji su nas snašli. Koje bi smo osobe bili, kakve brakove imali, kakva bi   nam deca bila? Zašto je moja generacija  morala na pragu života  da oseti da nema budućnost? Životarenje, preživljavanje,  a imali smo velike snove. Neki su se prilagodili, postali biznismeni, smuvali se po nekim strankama, odlepršali u inostranstvo...Snašli se... Tako  se valjda to definiše. Mi koji smo  ostali verni starom sistemu vrednosti(čitaj nesnalažljivi) ostasmo tu gde smo. Prodjoše godine, deca nam postaše ljudi a mi ostasmo na istom. Ja koliko god probala, ne mogu da se poromenim. Ono što nosiš u sebi, nosiš i to je to. Nisam u stanju  da radim na kvarno da bih malo nešto ućarila. I dalje se čudim i ne mogu da se načudim na šta su spremni oni "snalažljivi". Zgrozim se kad čujem da je neko obezbedio kuću preko kreveta sa čovekom koji može da joj bude deda. Ili možda spavanje sa nekim od lokalnih političara da bi se došlo do radnog mesta.Najgore od svega mi je kad vidim da su mlade generacije spremne na sve, bezskrupula. Čast mladima, ne mislim da su svi takvi, ali imam neke primere oko sebe. Ne želim da vredjam mlade, ponavljam , pričam o nekim konkretnim osobama iz svog okruženja. Plašim se koliko je ostalo ljudskosti u nama i koliko smo tome naučili svoju decu. Plašim se da će oni pošteni , mirni, propasti u ovom društvu "na sve spremnih ljudi". Dosta sam razočarana ali ipak, u suštini  ostajem optimista. Verujem da je ova zona sumraka amo jedna prolazna etapa u razvoju čovečanstva i da  nije glupo ostati čovek. Na nekom višem nivou sve ima smisla. Voli vas lastdinosaurus