lastdinosaurus

Delujem živa. Da li sam? Kad sam to bila zadnji put? Ne mogu da se setim. Već duže vreme  se robotizujem. To je deo novog poretka, valjda? Ne znam da li je tako tamo na tom zapadu. Neki kažu da jeste. Polako , ali sigurno pretvaraju nas u svoje  precizno programirane mašine. prvo ih nisam shvatala ozbiljno. Iskreno, delovalo mi je kao šala.Pa u mojoj firmi je uvek postojala humanost, kolegijalnosr, pravo glasa.Imali smo pravo da iskažemo svoje mišljenje."Živi ljudi greše,"govorili smo kad bi neko od nas nešto zabrljao.Ljudi smo,dešava se. Ali... dođoše neki novi...Prvo su krenuli  smišljenom taktikom uništavanja našeg samopoštovanja. Opet ih nisam shvatala ozbiljno. Mislila sam da je to samo trenutak. Ispostavilo se da je to samo početak novog poretka u našoj firmi.Do juče smo bili dobri radnici. Bilo je entuzijazma. Sada više niko nije dobar radnik. Otkaz može da dobije bilo ko bez nekog posebnog razloga. Jednostavno izmisle do tad neizmišljeno pravilo. Juče su govorili "ovo je ispravno", jutros kažu#ne nikako, za to se dobija otkaz", .A sutra? E , to se ne može ni pretpostaviti. I šta ću, probam ja da ukapiram pravila nove igre. Dugo godina radim ovaj posao i stvarno sam uživala u njemu,dok sam tretirana  kao ljudsko biće. sada pokušavam da opstanem. Prihvatam igru, Izigravaću robota ali ne dam im da mi ubiju dušu. Robot sa dušom.Kako to zvuči? Pa eto, moderna borba za opstanak. Da bih sačuvala dušu, ubedila sam sebe da gledam na sve kao na igru. Gluma. Imam odredjeni tekst koji moram da izgovaram u razgovoru sa klijentima. Ne smem da koristim spontanost ni svoju kreativnost u ostvarivanju zadatih ciljeva. Samo kako oni sa vrha narede. Ja nisam tu da mislim, ja sam robot.  Nekada mi je posao  bio izvor kreativnosti i utočište  da pobegnem od kuće. Sada je novo doba. Postali smo dobro isprogramirani roboti. Čekam samo da nam ugrade čipove. Ipak, tvrdoglavo sam rešila da budem robot sa dušom. Nju ne mogu da mi isključe. Lastdinosaurus